Ljubitelji aromatičnih napitaka,
Stara tibetanska poslovica glasi: "Koliko su Vam aromatična jutra,toliko će Vam biti mirisan dan."
Dakle,šta je ono što Vas asocira na pregršt aromatičnih mirisa?
Da,to je ona čarobna reč-KAFA.
Kafa je vekovima unazad postala obavezan deo jutarnje rutine.
Većina stanovništva planete Zemlje ne može da zamisli početak dana bez ovog toplog napitka.
Deo domaćinstava u Srbiji uživa u domaćoj crnoj kafi(aka turska kafa),a deo je veliki ljubitelj i poštovalac filter i espresso kafe.
Velika prednost današnjice leži u tome što u ponudi imamo aparate za sve vrste kafe za kućnu upotrebu i što samim tim štedimo vreme i uživamo u novim ukusima iz svog toplog doma.
Dudi Co Vam preporučuje:
1. Ariete AR1389A aparat za espreso bronze elegantnog retro dizajna,pastelnih boja sa metalik obradama.
Prednost ovog praktičnog aparata je u tome što sadrži:
2.Gorenje aparat za tursku kafu ATCCM730T
Prednost ovog primammljivog aparata je pre svega višestruka primena: na poslu,u kući,na putu...
Lako se čisti,brzo primenjuje i vrlo je praktičan.
Zapremine je 0,27 l ( cca 2 šoljice)
Dakle, obradujte sebe i svoje voljene užitkom bez premca ,a da biste se upotpunili znanjem o kafi poklanjamo Vam mali deo edukacije....
Kafa je mnogo više od sredstva za razbuđivanje. Ona je vekovima, ali i danas, sinonim za uživanje i inspiraciju.
Poziv „hajdemo na kafu“ predstavlja fenomen zbližavanja prepoznatljiv u gotovo svim krajevima sveta, ali i u našem društvu, u svim oblastima života, od poslovnog, društvenog, preko privatnog i porodičnog. Kafa je uvek izgovor za viđanje s prijateljima, povod za relaksaciju, kao i sredstvo koje nas drži budnim tokom radnog dana.
Kafa je deo supkulture koja nas svakodnevno okružuje.
Kafa je žbunasta biljka koja prirodno raste u oblasti tropskih šuma u ekvatorijalnom delu Afrike i smatra se da vodi poreklo sa visoravni jugozapadne Etiopije, gde postoji oblast Kafa.
Biljka može da raste samostalno kao jedna stabljika ili u obliku žbuna. Stabljika divlje kafe raste u tropskim i suptropskim oblastima, visine je 10 do 12 metara, dok se stabljike kafe za plantažni uzgoj orezuju do visine tri do pet metara kako bi berba plodova bila lakša i ekonomičnija. Kafa može da živi u prirodi i do sto godina, ali je najproduktivnija između pet i 20 godina starosti. Ima duguljaste ili ovalne zelene listove, prekrivene voštanim slojem. Cvetovi su beli i podsećaju na cvet jasmina. Plod je sočna bobica crvene boje, u kom se nalaze dva krupna semena, a to seme je nama potrebno za napitak kafe. U prirodi postoji preko 120 različitih vrsta kafe. Iz velikog broja vrsta i podvrsta izdvajaju se dve koje zajedno čine više od 90 odsto ukupne proizvodnje u svetu – arabika (Coffea arabica L.) i robusta (Coffea canephora var. robusta).
Kakvi su običaji vezani za ispijanje kafe u Srbiji?
U Srbiji kafa predstavlja deo tradicionalnog gostoprimstva, simbol okupljanja porodice i prijatelja, ritual dnevnog druženja uz razgovor i opuštanje. Kuvanje kafe podrazumeva tradicionalnu pripremu crne kafe u džezvi i posluženje uz kolače, ratluk ili slatko i uz čašu vode. Kod nas je posluživanje gosta kafom deo nezaobilaznog gostoprimstva.
U Srbiji se dugo pila turska (crna, srpska, domaća) kafa spremana tradicionalno, a pred kraj 20. veka počinje veća upotreba i drugih vrsta kafe (filter, instant, espreso). Nekada se kafa kupovala u zrnu i domaćice su je same pržile u pržunima na šporetu. Zrno se prvo tucalo u avanima, a zatim mlelo u ručnim, a kasnije u mašinskim mlinovima.
U početku kafa je bila privilegija građanskog staleža, a vremenom postaje pristupačna i na selu. Tamo se dugo kuvala zamena za kafu od prženih plodova bogatih skrobom i šećerom (cigura – cikorija, leblebija, ovas, ječam). Zamene su se koristile zbog nestašice prave kafe, ali i zbog njene visoke cene. U građanskim kućama kafa se posluživala u elegantnim bokalima za kafu, u salonima, na poslužavniku uz voće i kolače. Posle ručka služeni su kafa, čokolada, liker. U salonima se družilo i razgovaralo, muškarci su pušili duvan, a žene vezle.
Da li je kafa lekovita?
Zanimljivo je da se kafa, kad je stigla u Evropu, prvobitno prodavala u apotekama kao lek. U Veneciji je prodavana kao lek za stomačne tegobe, ali i kao sredstvo protiv skorbuta, upale žuči, za higijenu usta i zuba, protiv kamena u bubregu, gihta, velikih i malih boginja i kašlja. U mnogim istorijskim spisima postoji podatak da su od kafe kuvani lekoviti čajevi koji daju snagu. Al Razi, persijski doktor iz devetog veka, objasnio je medicinski značaj semena kafe, što nam govori da su lekovita svojstva kafe bila poznata preko hiljadu godina. Slične navode o lekovitosti kafe zapisao je i poznati lekar Avicena iz 10. veka. Čak je i Vasa Pelagić u svom „Narodnom učitelju“ pisao o lekovitosti kafe. Kafa se danas koristi u narodnoj medicini, kao medicinski stimulans, dijetarno sredstvo, sredstvo protiv glavobolje. Na Trinidadu se listovi kafe koriste za zarastanje rana, a korenov sok kao napitak protiv otrova škorpije. U nekim delovima sveta kafom se leče astma, grip, glavobolja, žutica, malarija, rane, kao i vrtoglavica.
I zato dragi naši "trk" u Dudi Co po svoj omiljeni aparat za kafu!
↓↓↓↓↓↓Kliknite na sliku za kompletnu ponudu espresso aparata!↓↓↓↓↓↓
